Upoznaj Toronto da bi ga više voleo

Toronto je baš veliki grad! I dalje postoji milion stvari koje me iznenadjuju, iako sam ovde već dva meseca (sutra će biti dva meseca). Ipak, i ovo je samo grad, i ovde žive samo ljudi, i ovde može da te strefi bedak. I jeste me strefio. Ali je i prošao, baš kao kada sam bio u Beogradu ili Žedniku. Prva iseljenička kriza me je prošla - valjda.

A Toronto (iz nepoznatog razloga ovde ga skraćeno pišu T.O.)...

Već neko vreme su u Torontu u poseti Dejanovi roditelji. S obzirom da u neposrednoj blizini grada, u Oakwillu, živi Dejanov brat, veći deo vremena provode kod njega. Kod nas su u poseti bili prošle nedelje, a svraćali su i ove. Njihov dolazak smo iskoristili da obidjemo još neka interesantna mesta u gradu i oko grada. Prosto ne znam odakle da počnem sa pričom.

Meni je najimpresivniji bio Ontario Science Center. Sama zgrada ostavlja UAUUU! utisak. Pozamašnih je dimenzija (možda kao savezna skupština u BG), načinjena u 5 nivoa, sa eksponatima iz različitih naučnih oblasti, ali i sa zabavnim sadržajima. Gomila interesantnih predmeta, fotografija, crteža. Skalamerija za pronalaženje tvog ličnog centra ravnoteže. Makete pluća "nikada pušača", "bivšeg pušača" i "pušača". Izvadjeno drvo iz zemlje, odsečen mu gornji deo stabla, preparirano i postavljeno na plafon tako da mozes da vidis kako mu se korenje širi "u zemlji". Mračna soba sa simulacijom nastanka Suncevog sistema. Prostorija sa drevnim kineskim muzičkim instrumentima u kojoj ti skreću paznju na problem akustike. Tegle sa embrionima u različitim fazama. ... Trenutno je u toku i izložba Body World 2. U pitanju su eksponati doneti iz Sjedinjenih Država koje je prikupljao i balzamovao neki američki naučnik. Predmeti iz ove postavke predstavljaju različita tkiva u organizmu: koštani sistem, sistem krvnih sudova, mišićni sistem... Sada dolazi onaj morbidni deo - u pitanju su "objetki" koji su dobijeni tako što su ljudi zaveštali svoja telesa nauci! Ovu postavku nisam pogledao.

Druga interesantna destinacija je bio dvorac Casa Loma. Ime mu znači nesto na španskom, napravio ga je kanadjanin, a po uzoru na neke italijansko-francuske zamke iz 17-18 veka. Dvorac je napravio bankar Henry Pellett 1911-1914g, ali je već 1924. morao da ga proda zato što je bankrotirao. Kanadska država ga je otkupila 1937, nekoliko godina je služio kao hotel, a potom je vraćen u prvobitni oblik i služi kao turistička atrakcija. Biblioteka, soba sa bilijarom, kuhinje, trpoezarije, gospodinova spavaća soba sa pogledom na veliki hol, gospine odaje, saloni, kupatila. I naravno kule! Dvorac kao dvorac! Ali što je konjušnica lepa! A tek vrtovi, fontanice... Ovde sam se prvi put sreo sa sistemom sa audio-vodicem: dobiješ slušalicu, svaka prostorija ima svoj broj, i kako udješ u prostoriju, ti "pozoveš" broj sobe, i eto ti "vodiča na uvce". Simpatično, a možeš i da isključiš vodiča, kada ustanoviš da je dosadan.

CN Tower. To je u ovom momentu još uvek najviša slobodna gradjevina na svetu. Načinjen je 1976, čine ga liftovi, Stakleni nivo, Nivo sa pogledom i Nebeski nivo. Nebeski nivo je najviši vidikovac na svetu - kada si gore, posmatraš okolinu sa visine od 447m. I, zaista je interesantno gledati svet sa te visine. Toliko puta sam ranije video toranj iz grada i imao sam "blagu" predstavu o njegovoj visini, ali tek kada se popneš... Sve one visoke zgrade iz Downtowna su sada ispod tebe! Najvažniji detalj: uopšte nije strašno gledati odozgo. Jedini bizaran momenat je bio kada sam stao na staklo na podu Staklenog nivoa. Dakle, stojiš na staklu koje predstavlja pod i vidiš da 350 metara ispod tebe nema ničega. A ispod tih 350 metara je zemlja, beton, trava... Ustvari svejedno ti je šta je ispod 350m. Frka! Posle toga odeš na pivce u restoranu na Nivou s pogledom, i Bog da te vidi. (Nije skupo, jeftinije nego na nekim mestima na toronćanskoj zemlji.)
Ako hoceć da na stvari gledaš sa visine, ponekad je dovoljno samo otici na CN Tower.
I dalje idem u školicu, pošao sam na neki kurs o pisanju business plana, malo izlazim, malo spavam... I jeste, i nije interesantno.