Minijaturno selo

U Whitby-ju, nedaleko od Toronta, postoji Minijaturno selo. U pitanju je imanje jedne Landscape kompanije na kom su ljudi napravili makete pravih kuća iz različitih epoha (npr. kuća generalnog direktora General Motorsa iz 1920-ih, škola iz 1935, benzinska pumpa...). Prosečna kuca je manja od pisaceg stola. Neke od njih su uradjene tako detaljno da kroz majušne prozore možeš da vidiš i nameštaj. Ispred nekih su figurice ljudi, životinja, automobila, uličnih svetiljki... Ovih novogodišnjih dana, dodatno su se potrudili i okitili su kućice ukrasima koji izgledaju kao pravi. A pao je i sneg! Celo imanje izgleda potpuno fantastično, a uz light show - bajkovito. Tužna istina je da ceo ovaj projekat nije isplativ, i posle 25 godina funkcionisanja odlučili su da ga zatvore - 1. januara 2006.

Marokansko kuglanje s povišicom

Lepa nedelja je iza mene!
Nisam se selio u nove prostorije (kao oni iz SM-a), ali mi je bilo poprilično dinamično. Dobio sam platu i povišicu ( jel' opet da apostrofiram one iz prethodne zagrade?) tako da više ne spadam u one sa minimalcem. A od sledeće plate očekujem i više! Išao sam i u školicu, istina - samo u četvrtak pošto mi je to bio slobodan dan na poslu.
E, sada ono zanimljivo iz ove nedelje:
Kanadske firme imaju običaj da pred Božić svake godine organizuju "veče" za zaposlene (opet pominjem SM posto je to jedna od retkih firmi u zemlji Srbiji koja ima sličan običaj). Pošto je to ovde opšteprihvaćena praksa, u decembru i novembru moraš da se organizuješ veoma dobro ako hoćeš da privatno ideš u restoran na večeru - moraš da napraviš rezervaciju nekoliko nedelja unapored, pa će ti reći od koliko do koliko sati smeš da ostaneš i "rentiraš sto". No, ovo pominjem zato što sam sa Dejanom isao na večeru koju je organizovao njegov boss. Svake godine oni idu na neko interesantno mesto u gradu. Prethodnih godina su išli na "Srednjevekovni turnir" ili u meksičku "Hacijendu". Na takvim mestima je sve "lažnjak", ali ume da bude interesantno. Organizatori se baš potrude da dogadjaj bude i doživljaj. Dejan mi je pričao da na "Srednjevekovnom turniru" sve iozgleda "srednjevekovno": hostese su dvorske dame, vitezovi su obučeni viteški, svaki gost biva priključen nekom navijačkom taboru, konobari bukvalno bacaju batake pred goste kao na pravoj srednjevekovnoj večeri ( ne srpskoj gde se jelo viljuškama u doba Cara Dušana, nego onoj necivilizovanoj zapadno-evropskoj )... E, ove godine je dogadjaj bio odlazak u marokanski restoran "The Sultan's tent". Restoran je sa nacionalnom marokanskom hranom (koja je btw. ukusna i interesantno začinjena). Organizovan je tako da se sa strane glavnog hodnika nalaze separei koji su uredjeni tako da svaki liči na poseban orijentalni plemićki šator. Unutar šatora se nalaze garniture za sedenje koje idu uz zid, na njima se nalaze lepi jastučići za sedenje i naslanjanje, a tu su i stolovi, koji sa tek po nekim urezanim detaljem napominju da sve ima veze sa Orijentom. "Šator" je načinjen od providnih sintetičkih zavesa koje su bile pomerene u momentu kada je počeo glavni šou, i ceo prostor je "postao" mnogo veći. Sve to izgleda poprilično jeftino - mislim na materijale koji su korišćeni za izradu mobilijara, ali je efektno, pogotovo za ljude koji nisu odrasli na Balkanu, pa su neupućeni u čari Istoka. A glavni šou je bio ples trbušnih plesačica. Uau! Prave profesionalke! Mislim, prave - ne jeftine i nimalo sintetičke.
Sve je to bilo super, ali time nije završeno veče: posle svega toga smo otišli na kuglanje!!! I bilo je URAAAA! I jedva čekam da idem ponovo, samo što je mnogo daleko - kao da ideš sa Ceraka u Borču. Tako da pod "hitno" moram da se sprijateljim s jos nekim ko ima auto ili da kupim jedan.