Nijagarini vodopadi

Kanada je lepa, velika i prilično zakonima uredjena zemlja. Postoji ovde gomila stvari koja samo čeka da bude promenjena po ugledu na Stari kontinent, al' dajte mi malo vremena. Sa druge strane postoje stvari koje nikako ne bi trebalo čačkati, pošto su prosto savršene. Jedna od tih stvari je ovdašnji sistem nacionalnih praznika. Ovde postoji 8 zvaničnih (i plaćenih) praznika, i vecina njih nije vezana za datum ( ne slavi se 15. april npr.), već su vezani za odredjeni ponedeljak u odredjenom mesecu (prvi ponedeljak pre 24 maja se slavi kao Victoria Day, drugi ponedeljak u oktobru je Thanksgiving…) Sve to uzrokuje i posleduje dugim vikendima kojima se Kanadjani mnogo raduju. Ukoliko radiš u dovoljno dobroj firmi, dugi vikend ti je produžen i na prethodni petak… Dugi vikendi se planiraju mesecima unapred, vreme se računa po njima, život teče od jednog do drugog, a u vreme dugih vikenda se dešava ono što nije svakodnevica. Mnogo ljudi odlazi van grada: idu u vikendice (svaki iole pristojniji Kanadjanin koji drži do sebe ima i kucu i vikendicu) ili na kampovanja. Oni koji ostaju u gradu posećuju različite ulične festivale i odlaze na obližnje Toronto ostrvo. Sve u svemu – tokom dugih vikenda Toronto (osim delova u kojima se dešavaju festivali) izgleda kao da je iznenada pogodjen kugom…

Svoj doprinos kugoliko izgledalom Torontu ovog dugog vikenda dadoh i sam.
Već dugo planiram izlet na Nijagaru. Nekako je blesavo da živiš u Torontu, a da nisi bio na Nijagarinim vodopadima. To je kao da živiš u Beogradu a nisi išao na Frušku Goru, ili… ( ko se to oseća prozvanim? ). Prošli pokušaj mi je propao zbog lošeg vremena. Ovoga puta sam bio spreman da idem ako treba peške, sam i pod upalom grla – samo da odem! Nisam morao da idem ni peške, ni sam, al' sam isao pod upalom. (Pa, kumo, jel' ti bar malo lakše?) I tako sam se ja pripremao mesecima da vidim to svetsko čudo od ogromnih i must-see vodopada, pa od preteranih isčekivanja umalo da budem razočaran onim što sam video.
I tako smo se Dejan, Nebojša, Maca (Dejanovi brat i snaja) i ja uputili ka vodopadima.

Nijagara (ovde je zovu "Najagra on d lejk") je naselje koje se nalazi na nesto više od 100 km od Toronta. Nalazi se na jugo-zapadnoj obali jezera Ontario. Ljudi koji su bili u Vrnjačkoj Banji kažu da je – ista! U neposrednoj blizini naselja se nalaze svetski čuveni vodopadi na kojima je rahmetli Srbin Nikola (u-Hrvatskoj-rodjen) Tesla napravio elektranu. Vodopadi nisu ni najveći, ni najlepši na svetu, ali ceo prostor izgleda božanstveno. Interesantno je da voda koja ovde "pada" ne teče nikakvom rekom, vec je u pitanju kanal izmedju dva Velika jezera. Sistem pet velikih jezera je najveći rezervoar slatke vode na svetu. Jezera su medju sobom povezana kanalima, tako do Mičigena možeš da dodješ brodom iz Bara. Najistočnije jezero je Ontario i ono leži 70 metara nadmorske visine niže od susednog Irija. Ukoliko bi pokušao da se probiješ iz Bara u Mičigen, morao bi da koristiš brodsku prevodnicu. U suprotnom pravcu možeš da se spustiš niz vodopade.
U predelu oko Nijagare granica izmedju Kanade i SAD se proteže duž "kanala", tako da je "Goran prvi put video Ameriku" bap 22. maja 2006. godine, negde oko 2 sata popodne.
Kada pričaš o vodopadima, koristiš plural zato što ih je dva. Mali vodopad se nalazi na američkoj strani i visok je svega 21-34 metra. Veći i širi vodopad je Kanadski Potkovicasti Vodopad. On je visok oko 50 metara. Kada ovako kažeš "50 metara" i ne zvuči bog zna kako impresivno (mada, zgrada od 25 spratova...). Nije mnogo jači utisak ni kada ih ugledaš iz daljine. Medjutim, kada im pridješ i shvatiš koja količina vode, kojom brzinom i sa kakvom snagom tu bez prestanka teče… nekako se osetipžš malim i nezaštićenim. Zvuk koji voda pravi je sam po sebi nešto posebno. Oko 168.000 kubnih metara vode svakog minuta se stropošta niz tu liticu i pravi oblak kapljica koji ide 100 metara u visinu! Postoji brodska služba koja pod nazivom "The Maid of the Mist" pluta po površini tek stropoštale vode, i ja je nisam overio ovoga puta, al' svakako moram. Takodje postoji opcija da se prošetaš "iza" kanadskih vodopada...

Obalski deo oko vodopada je predivno uredjen.- drveće, travnjaci, cveće, Skylon toranj sa vidikovcem i restoranima, nenapadno uredjen prostor sa suvenirima, muzej leptirova, Riplijev muzej "Beleve it or not", "zoo" sa tropskim pticama… A onda, u pozadini, VAŠAR. Nije baš pod šatrama, al' je pravi. (Izvini Zeljka, al' Šapčani su bedni amateri!) Za svakoga po nešto!

Nijagara je svakako mesto na koje treba otići ponovo. Obavezno ću ići da vidim Marineland sa akvarijumom sa kitovima ubicama, belim grbavim kitovima, delfinarijumom…. Ako uzmem američku vizu, možda i predjem u Ameriku – postoji most koji povezuje dve obale nešto nize od Malog Vodopada.