Prvi kanadski odmor

Kada sam radio u Strateškom marketingu jedno od zaduženja mi je bio i Omnibus. Omnibus je vrsta istraživanja koje je "izlazilo" na teren jednom do dva puta mesečno, a činilo ga je ustvari nekoliko manjih upitnika sa potpuno nepovezanim temama. Tako je jedan Omnibus mogao da ima sledeće sekcije: 1. Jano mnjenje, 2. Žvakaće gume, 3. Začine za kuvanje, 4. Higijenske uloške i 5. Pivo.

Teme za Omnibus Avgust 1 su:
1. Godišnji odmor
2. Marineland
3. Nijagarini vodopadi

Dakle,
Počeo je moj prvi kanadski godišnji odmor. Ovde se odmori ne računaju godinama i mesecima, nego nedeljama i danima. S obzirom na to, nije poražavajuće da kažem da imam odmor 2 nedelje i da ću ovog puta prvo iskoristiti jednu, a drugu verovatno negde u novembru, decembru. Plan je bio da krenem do Nju Jorka, al' nije lako dokobeljati se Amerike! S obzirom da još uvek nisam državljanin zemlje Kanade, treba da imam vizu, a da bi dobio vizu nije dovoljno samo da se pojaviš ispred američkog konzulata - treba da se on-line prijaviš i da sačekažš dobrih 10 i više nedelja dok te ne stave u raspored za deljenje tog papirčeta. Ne znajući to ranije, doveo sam se u situaciju da prvi kanadski odmor to i bude - odmor u Kanadi. Nije mi čak ni trebalo mnogo vremena da se odlučim šta i kuda...

Prva destinacija ( i druga tema ovog omnibusa) je bila Marineland. To je ustvari jedan obično-neobičan zabavni park. Nalazi se na predivnom proplanku nekih kilometar i po od Nijagarinih vodopada (oko 100 km od Toronta). Park ima dve celine: prvu čine kojekakve sprave za dizanje adrenalina, a drugu životinje za dizanje endorfina. I pravo da ti kazem, pojma nemam oko kog dela sam imao više impresija.
Ringišpil je bio najjednostavnija stvar koju smo probali, mada ni on nije bio skroz običan, pošto je u jednom momentu počeo da se krivi krov koji je držao ljuljaške... Probali smo da se vozimo u vikinškom brodu koji se ljulja na šinama, a onda počne da se okreće kao da je plavo more pobesnelo, a tebi se boja lica menja od zelene, preko crvene do bele... Onda smo seli u nekakve "čamčiće". Oni su grupisani (oko 6-7) njih oko jedne osovine, a osovina je sa još tri identične grupe pričvršćena stub visok 30-ak metara. Dignu te lagano nekih dva metra od zemlje, pa počnu da te okreću oko prve osovine, pa te onda malo nakrive, pa te onda okreću oko celog stuba, pa te podignu do vrha istog, pa se tu malo i zaustave, a kada ponovo krenu da te okreću na toj visini... Ili možda da ti kažem kako je bilo na roler-kosteru? Moj prvi roler-koster. Smestili su ga na planinu čiji ulaz su maskirali zmajevom glavom (Dragon Mountain). Ne mogu da se odlučim koji deo je bio "odvartniji" kada lagano ponireš, poskaćeš na mestima gde je pruga namerno iskrivljena, ogromnom brzinom ulećeš u krug i okrećeš se naglavačke ili potpuno mračni podzemni deo... A ni Sky-Screamer nije za podcenjivanje. Na protiv, reklamiraju ga kao najveću atrakciju. To je slobodno stojeća kula sa tri nogare, najveća na svetu (137 m). Posto je "samo" 137 m dugačak put, nema puno prostora za ubrzavanje, tako da te od podnožja do vrha katapultiraju brzinom od 110km na sat. Onda te zaustave na vrhu (pogled je neverovatan pošto se i sam visok Skrimer nalazi na vrhu brda), pa te stropoštaju do dna i onda malo još cimaju gore-dole. I da znaš, nije tako strašno kada ga doživljavaš (osim osećaja "ovo neće stati tamo gde bi trebalo, tjh. odoh ja u p.m.). A ja skoro da nisam ni otišao na Skrimer - toliko strašno mi je izgledao! Bilo je još par "takvih stvarčica', ali posle skrimera, nije bilo smisla obilaziti ih!
Posle toga posvetili smo se životinjama: kitovima ubicama (orkama), kitovima belugama (belima), delfinama, fokama, morskim kravama i morskim lavovima. Predivni su i zaista mogu da učine da ti se nivo hormona sreće popne gde god ti je to potrebno (pazi šta misliš!). Videli smo i raznu drugu zverad (medvede, ribe, jelenove), ali su morske ostavile najveći utisak.

Treći deo omnibusa pripada Nijagarinim vodopadima koji su, opšte je poznato, svetsku slavu postigli zahvaljujući tome što je srpska zajednica tamo podigla spomenik Srbinu Nikoli Tesli. Osim toga, nije loše posetiti Nijagarine vodopade (kako bi to lepo Grace iz "Vila i Grejs" rekla: "Twice!") zbog samih vodopada, pa jos kada se tamo pojavi duga, ili kada uključe reflektore noću...

A isplanirao sam da sutra idem u Montreal...