Kupismo kuću, aman!

31. januar, 2007

Još se nisam oženio
... ali sam danas dao kaparu za kuću koja će ako-da-bog-i-sreća-junačka i zakonski postati moja prva kućica za nekoliko dana. tri sobe, lepo zadnje dvorište, malo prednje, dosta prostora za "unaprediti je". eto...

08. mart 2007

Ko o čemu, a ja o kućici
...ja i dalje o kući. A kako i ne bih. Poslednjih mesec i po, samo o tome razmišljam, to imam za doručak, ručak i večeru (ponekada za užinu), spavam u tome, tuširam se u tome i u tome radim sve ostale prljave i čiste stvari koje "život čine". I evo kako sada stvari stoje.
Nešto više od mesec dana sam zajedno sa Dejanom i našom agentkinjom proveo obilazeći kuće, tražeći kredit i dajući ponude. Mnogo je razloga zašto smo odlučili da zajedno kupimo kuću. Sa njim trenutno stanujem u malom stanu za koji svakog meseca plaćamo stanarinu i tako svakog meseca "bacimo" nešto manje od $1000. Ni jedan od nas dvojice se samostalno ne bi mogao kvalifikovati za dovoljno veliki kredit da kupimo kuću u centru Toronta (a to obojica želimo), a ni jedan ni drugi nemamo uštedjevinu od nekoliko stotina hiljada dolara... I tako smo odlučili da kupimo kuću, pa da umesto rente, plaćamo ratu banci. To praktično znači da ćemo u narednih nekoliko stotina hiljada godina vraćati banci kredit uz ne tako strašnu kamatu (5,1% je odlična kamatna stopa za Toronto) ali ćemo u momentu kada prodamo kuću ipak imati sačuvan neki novac (kada vratimo banci ono sto joj pripada, sve rate koje smo do tog momenta platili, praktično pripadaju nama).
Imali smo sreću da radimo sa izuzetno posvečenom i dobro upućenom agentkinjom koja nas je kroz ceo proces vodila kao da ona lično kupuje kuću, a mi joj služimo kao "glas razuma". Proveravala je sve sa nama - kako je postavljena struja u kući, kakve su vodovodne cevi, ima li termita i opasnosti od termita, koliko je realno da se kuća "unapredi" i proda po većoj ceni... Mi smo postavili neke uslove koji su otežavali pronalaženje "prave" kuće, tako da smo bili spremni na duži proces: kuća treba da bude u downtownu, blizu linije metroa i ne na uzbrdici/nizbrdici (obojica vozimo bicikle 365 dana u godini, a ja sam iz Vojvodine...). Ipak, posle nekih mesec dana potrage, sedamo u kola sa agenticom i ja joj kazem "Nešto mi se javlja da smo blizu!". Dejan je par dana pre toga nasao jednu kuću na internetu i svidela nam se, te je Erika bila zakazala gledanje te i još jedne kuće. Tu drugu smo pogledali, ali nam ta (Dejanova) nije bila sudjena tog dana - bila nam je sudjena da je kupimo sledeće nedelje.
Kuća nije velika. Saštoji se od "glavnog dela" i "dogradka". Glavni deo je sačinjen od predsoblja (koji ovde zovu sunroom), dnevnog boravka i manje i veče sobe. U dogradku je još jedna soba, kupatilo i kuhinja. Iza kuće se nalazi lepo veče dvorište sa velikim drvetom u jednom uglu. Prednje dvorište je malo, ali je lepo imati i taj prostor.
Trenutno imamo plan da u podrumu napravimo sobu za mašine za pranje i sušenje veša, ostavu i "garažu" za bicikle. U podkrovlju imamo nameru da napravimo jedan otvoreni prostor sačinjen od spavaće i radne sobe i kupatila (to bi se zvalo mojim prostorom). U glavnoj kući bi smo napravili kuhinju i kupatilo sa dnevnim boravkom i trpezarijom, a u dogradku "Dejanov prostor".
Juče smo isli u banku da potvrdimo da je sve OK i da se slažemo sa uslovima mortgage-a ("morgidž" je vrsta kredita koja se daje samo za kuće i stanove). A obećali su nam i kredit za "improvment".
U kuću bi trebalo da se uselimo 27. aprila, ali ćemo videti kako će stvari da se odvijaju sa ovim stanom i odkaznim rokom - ako nam budu tražili da platimo još jednu rentu, onda ćemo sa renoviranjem da počnemo odavde, pa da se uselimo krajem maja.
Eto, to bi bilo to za sada. Mislim da sam odgovorio na sva pitanja koja su mi postavljena posle prvog pisma o kućici mi dragoj.