Precrtah Kubu!

Mislim, nije da sam oduvek želeo da odem baš na Kubu, ali sam svakako oduvek želeo da doživim Karibe, karipska mora, karipsko Sunce... I eto, od prethodnog ponedeljka se Kuba, najveće ostrvo u Karipskom arhipelagu, više ne smatra neostvarenim ciljem u životu Gorana Drljače.
Odlazak na Kubu je bio planiran već duže vreme. :ekao sam da kafić u kome radim krene sa renoviranjem, ali to nikako da se desi! Onda sam nestrpljiv kakav jesam kupio all inclusive paket (ako neko ne zna [ta to znači, neka pita Vladu Aleksića - on šalje nekakve e-mailove o kanadskim Srbima što su zaboravili srpsku jeziku, te sigurno zna i srpski prevod za "all inclusive") za ovogodišnji odmor i zajedno sa Dejanom se spakovao put Varadera.
Bio sam presrećan što ću i uživo da vidim Kubu, da slušam muyiku, pijem pivo i koktele (pa i one sa rumom koji ne ljubim)... Dobro sam se načitao koječega na internetu i kao spreman krenuo da se pakujem. Avion je bio planiran za nedelju ujutro u 10, tako da sam sa pakovanjem krenuo u subotu popodne. I tako se ja pakujem, TV radi u pozadini, nekakve vesti i onda - kao iz vedra neba grom: "Tropska oluja Fej, koja već dva dana besni u Dominikanskoj Republici, očekuje se već od sutra i na Kubi. Kubanska vlada je proglasila neposrednu opasnost od uragana u 4 provincije..."
Naravno da nisam mogao da verujem! Ustvari, poverovao sam odmah, nego mi je bilo neverovatno da se to stvarno dešava. Mislim, znao sam da se dešava, ali mi nije bilo jasno što se dešava baš sada i što se to "meni" dešava...
Dakle, u subotu 16. avgusta 2008. godine, zasedao je krizni štab u prostorijama Generalštaba u 231 Munro street, i na osnovu informacija dobijenih sa interneta i direktno od National Huricane Center (pitajte Vladu Aleksića), doneo sledeću odluku:
1. ako je ikako moguće otkazati letovanje i uzeti pare od agencije
2. ako ne daju pare, tražiti da nam pomere početak letovanja za neki mirniji period
3. poneti na aerodrom sutra ujutro spakovane kofere, pa ako ne upale planovi objasnjeni pod 1 i 2, krenuti u susret Tropskoj oluji Fej koja ce ujutro možda već biti Uragan 1. kategorije Fej...
Ko je pažljivo pročitao početak pisma i naslov, jasno mu je da je stičajem okolnosti treca tacka odluke Kriznog štaba sprovedena u delo. I hvala im na tome što nam nisu dali naše pare nazad. Milsim, imao bih ja i dalje dobar ten (išao bih svakog dana mog godišnjeg odmora na toronćansko ostrvo... Ali, KARIPSKO SUNCE, KUBANSKA MUŽIKA, ATLANSKA VODA!!!

Kanada je zemlja u kojoj je velika većina situacija u kojima se možeš naći regulisana na papiru, ali kada se stvarno nadjes u "situaciji" - onda neka ti je Bog na pomoći. I tako, iako smo imali sva prava da nam novac za letovanje bude refundiran, gospodja na šalteru nam je objasnila da "karta nije "refundable", "office" ne radi nedeljom (tj. tog dana), ona ne može da nam garantuje da ćemo tamo biti bezbedni niti da ćemo u ponedeljak kada agencija bude otvorena dobiti novac nazad". Razmišljamo sta da radimo i svesni smo toga da je sansa da na normalan naćin dobijemo novac minimalna, te da smo na poslu već obojica našli ljude koji ce da rade umesto nas narednih 10 dana. Takodje smo u prilici da vidimo da je gomila ljudi već u redu za let u Varadero, da Air Canada nije otkazala avion - ma, idemo pa šta nam bude.
A na Kubi se u tom momentu zaista dešava tropska oluja, normalna tropska oluja kakve se na Karibima tokom leta dešavaju svako malo. Ponekada one prerastu u uragane, i mogu da budu više nego razorne. Bas ova tropska oluja, ime joj je Fej, je na Kubu dosla iz Dominikanske Republike gde je prethodnih dana ubila cetvoro ljudi. Ponekada tropska oluja ne napravi najveću štetu snaznim vetrovima - ponekada je navjeci problem u obilnim kisma koje padaju danima. Fej se tako ponašala na Floridi. Na Floridu je otišla posle Kube i za dva dana prosula preko 18 cm kiše!
A na Kubi - ništa! U nedelju ujutro Fej je besneći na moru dotakla jugo-istočnu obalu Kube s nešto kiše i vetra. Potom se lagano kretala ka severo-zapadu i tokom noći nedelja-ponedeljak prešla sredinom Kube na more, krećući se ka Floridi. Malo kiše i nešto talasa tokom naredna dva dana. Eto, baš nam se nije dalo da osetimo opasnosti koje sobom nosi tropska oluja!
Ne vezano za vremenske prilike, mi smo već bili odlučili da ćemo od limuna koji smo dobili napraviti limunadu - da ćemo se truditi da od ovog letovanja napravimo čistu uživanciju! Sada kada je isto zavrseno, mogu reci da nam je limunada bila super: kanadski led i limun sa dosta kubanskog šecera i ruma!
Kuba je ustvari jedna velika zemlja. Mogao bih reći i dugačka, ali se taj pridev u mojoj glavi nekako često vezuje za pokojnike, i nije da ne bi bilo neumereno reći da je već decenijama umrtvljena, nego... Dakle, dugačka jedna zemlja. Izmedju dve najudaljenije tačke ovog ostrva je više od 1000 kilometara. A koliko je to veliko, može se opisati i pričom o praistorijskim plemenima koja su živela na ovoj teritoriji. Na severo-zapadu ostrva živeli su domorodci koji su se bavili sakupljanjem plodova, nisu znali ništa o poljoprivredi, pa ni o mnogo čemu drugome. Potpuno odvojena od njih je živela druga grupa starosedelaca zauzimajući centralni deo sadašnje Kube. Oni su se bavili i ribolovom i primitivnom poljoprivredom! A na krajnjem jugu, koji u ovoj prici ima atribut najrazvijenijeg, živela su plemena koja su čak pravila i keramiku. I sve je to bilo stanje koje su zatekli Kolumbo i bratija kada su 1492-3 šetkali ovuda srećni što su napokon našli Japan! Neki španski misionar tvrdio je da je starosedelaca bilo oko milion. Malo su Španci pisali o njima, a pogotovo nisu pisali o tome kako je tih nesrećnih 1.000.000 duša pobijeno u prvih što godina španske vladavine. Mislim, nisu njih Španci pobili, neeeee! Ranije pominjani misionar je napisao da su "Indijanci" nestali zarad:
1. bolesti koje su doneli Evropljani a na koje domorodci nisu imali imunitet
2. preteranog rada, koji su im takodje doneli Evropljani i za koji takodje ovi nisu imali imunitet, te
3. preteranog konzumiranja alkohola, koji su im doneli... i za koji nisu imali...
Dakle, nemoj neko da je pomislio da su ih Španci potamanili.
E kada su pomogli "Indijancima" da napuste "Indiju" za sto godina, onda su istu naselili sa 2 miliona Afrikanaca - k'o vele: valjda će da nam potraju bar 200 godina. E tu su se prevarili, ovi im traju i danas. Tako danas na Kubi živi oko 11 miliona potomaka Španaca, Afrikanaca i dece iz "meštovitih brakova".
I tako su Španci vladali Kubom nekih 400 godina. Kolonijalni period je završen kada su krajem 19-og veka Sjedinjene Države "pomogle" Kubi da u ratu za nezavisnost predju od podčinjenosti Španiji podčinjenosti SAD-u. Novac koji su pravili Kubanci proizvodeći više od 50% svetske proizvodnje šećera sredinom hiljadu devetstotih, sada je bio kontrolisan od strane Amera, a to je privuklo na Kubu mnoge biznismene i druge kolekcionare novca. Sve u svemu, od 30-ih godina 20-og veka, Kuba postaje jedno od omiljenih okupljališta američkih mafijasa. Laki Lućano i Kapone su se širili po Havani godinama. Predsednike su Kubancima birali mafija i SAD. A onda se Kastro mnogo naljutio i 1959. najurio sve te belosvetske bandite i neprijatelje kubanskog naroda!

Da nešto razjasnim:
1. Ovo pišem ne samo zarad meni dragih ljudi, nego i mene radi - da ne bih zaboravio to što sam naučio u prethodnih 10-ak dana
2. Danas sam proveo neko vreme isčitavajuci neke članke na internetu, i pronašao da podatak o milion starosedelaca koji su živeli i ubijeni izmedju 1492 i 1590 ustvari verovatno nije toliko veliki, već da se radi o "samo" 100.000 ljudi

Havana je grad koji je svoju najbolju fazu proživljavao 1920-ih i 1930-ih. Nakon uspostavljanja američkog protektorata (nakon što su "pomogle" Kubi da se otarasi Španije, SAD su Platovim amandmanom zadržale pravo da intervenišu na Kubi zarad zaštite svojih interesa, te stoga još uvek imaju i vojnu bazu u kubanskom zalivu Gvantanamo) na Kubu su došli američki biznismeni i mafijaši. Počeli su da iskorištavaju kubanske plantaze secera i duvana, te da otvaraju kockarnice. Specijalno im je interesantna bila Havana. Grad je počeo da se gradi i mnoge gradjevine koje su i danas najlepše u Havani su podignute baš tada. Naravno to je vreme u kome cveta i kriminal, a teror kojekakvih klanova je van svake kontrole. Baš kao i u Sjedinjenim Državama u isto vreme.
Politička situacija nije ništa manje opasna nego ostale sfere javnog života. Političari su korumpirani i pod uticajem mafije i SAD-a. Obični ljudi žive svoje male živote. Oni koji nisu obični imaju svoje ideje i svoje ideale. Neki su spremni i da se bore za njih. Neki i da prolivaju krv. Tudju, ako je ikako moguće.
1950-ih je na vlasti ponovo Batista. Naravno, i on je američki pion, korumpiran...
Fidel Kastro je upravo završio jezuitsku školu i počeo da se bavi advokaturom. On je bio od onih sa idejama i idealima, i još više od toga - jedan od onih koji misle da upravo oni znaju šta je dobro za narod i državu. Već 1953. je pokušao da se suprotstavi vladajučem režimu, ali mu je Batista pomrsio račune, i Kastro se našao iza rešetaka osudjen na 20 godina robije. Ni dve godine potom je bio pomilovan ali i prinudjen na izgnanstvo. Otišao je prvo u SAD, pa u Meksiko gde upoznaje argentinskog buntovnika Če Gevaru. Kreajem 1956. sa grupom od 82 coveka Če i Fidel se iskrcavaju na Kubi i počinju sa pripremama za revoluciju. Batistine i američke pristalice pobedili su do 1. januara 1959-e.
Iako nije imao nameru da se u startu same priče o revoluciji deklariše kao komunista, već 1961. je proglasena Socijalisticka diktatura na Kubi.
Nacćionalizovali su kockarnice, Hiltone, proterali Bacardija i ime mu sa Kube... Sve neka velika dostignuća. Privredno su se oslonili na Sovjetski Savez i preprodajom nafte (koju su dobijali od Saveza za šećer koji su im prodavali) mogli su lepo da preživljavaju američki embargo. I to je tako išlo do 1989. kada je Sovjetski Savez krenuo da se menja i okreće nekim novim tržištima. Od 1989 do 1994 godine Kuba se našla u najgoroj poziciji do tada. Bruto nacionalni dohotak je pao za 35% već 1990-e, i od tada se popeo samo 6%. Pošto 11 miliona stanovnika Kube sa već zakržljalom industrijom nije moglo da proizvoidi sve što je bilo potrebno za život savremenog čoveka, nastupile su godine bez npr. sapuna na Kubi. Kada bi im propale cipele (zamišljam situaciju u kojoj ne mogu da kupim cipele punih pet godina), gornje delove bi krpili, a donje delove bi zamenjivali delovima automobilskih guma. Kada je Srbija bila pod sankcijama, mi smo mogli da se prebacimo do Madjarske i Bugarske i donesemo benzin i kobasice, a Miskovic je slao kamione preko granice da nam donesu Nike. Ne treba zaboraviti da je Kuba ostrvo pod emargom SAD-a.
Razne mehanizme je kubanski režim izmišljao. Tako su uveli i dvostruki monetarni sistem. Nacionalna valuta na Kubi je pezos. Pošto nisu imali priliv deviza, odlučili su da prikupe ono malo deviza što je imalo stanovnistvo. Stanovništvo je kao što sam već rekao bilo željno sapuna i cipela, a prodavnice su bile prazne. Onda je vlada otvorila neka skladišta i omogućila Kubancima da kupuju nešto od osnovnih potrepština, a štos je bio da su u tim skladištima mogli da kupuju samo koristeći novu valutu - Konvertibilni Pezos. Konvertibilne pezose su dobijali tako što su vladi prodavali devize koje su imali, i već nedelju dana nakon otvaranja tih specijalnih prodavnica devizne rezerve stanovništva su bile potrošene.
Neke 1993-e polako počinje da se otvara turističko tržište Kube i stvari se lagano menjaju. Na žalost, previše lagano. Kubanci su i dalje željni svega i svačega.
I u današnjoj Kubi postoje dve valute. Lokalno stanovništvo koristi naćionalni pezos da plati račune, prevoz, poštu... Ako im treba bilo šta drugo treba da se snadju i nabave konvertibilne pezose, što nije lako jer su svi državni poslovi na Kubi (99% prvrede je u državnom vlasništvu) plaćeni naćionalnim pezosem. Turistima nije dozvoljeno da se služe nacionalnim pezosima, a čak i da jeste, ne bi bili u situaciji da ih koriste jer nema šta da se kupi.
Kada smo polazili na put, prijatelji su nam rekli da bi bilo zgodno da ponesemo nešto sapuna, pasta za zube, dezodoranasa, majica... da ostavljamo tamo kao bakšiš. Tako smo i uradili i ljudi kojima smo sve to davali su pokazivali veliku zahvalnost.
U februaru 2008. je Raul Kastro nasledio Fidela na poziciji predsednika Kube i već je dozvolio Kubancima da kupuju kompjutere i dvd-plejere! Uskoro ce im dozvoliti i korišćenje interneta. Bar se oni tome nadaju.
To je bio tužni deo priče o Kubi.

Kao što i svako prvače zna, Goran Drljača je odrastao u Novom Žedniku. E, pre 30-ak godina ulice u Novom Žedniku nisu bile asfaltirane kao što su sada. I tako, kada bi pala kiša, putnici namernici i slučajni prolaznici bi se našli u kaljuzi. Baš je padala kiša kada su nam u posetu došli povratnici iz Australije sa dvoje mojih vršnjaka - pre 30 leta imali smo 6-8 godina. Ja lično se ne sećam sledeće situacije (prepričavali su mi je moji i njihovi roditelji), ali znam da sam bio uvredjen njihovim pitanjem\izjavom. Dakle, zapanjeni mali Australijanci su nas u jednom momentu pitali: "Ako vam je ovakav Novi, kako vam tek izgleda Stari Žednik?!"
E ista ova priča može da se primeni i na priču o Novoj i Staroj Havani. Naime, kada smo stigli u Havanu (nekih 140 km od Varadera u kom smo bili smešteni) prvo su nas poveli u Novu Havanu u kojoj je najnovija zgrada podignuta kasnih 50-ih. I ne samo što nije ništa izgradjeno od 59-e, nego i ono što je postojalo nije održavano. A zgrade su predivne! Arhitektura s početka 20. veka, sa mnogo stila i još više šarma. Najviše je propao deo koji bi trebao da bude reprezentativan, Malecon. To je ustvari zona koja se nalazi neposredno pored mora i koja je najviše pogadjana uraganima i običnim olujama. Ulice se od obale spuštaju ka centru grada, tako da kada krene oluja, voda teče ulicama i ulazi u podrume, pa i prizemlja mnogih zgrada. Rekli su nam da postoji projekat o podizanju zaštitnog bedema negde na pučini...
Neke fasade su nedavno prefarbane i one taj osećaj tuge nad stanjem stvari po malo remete. Osmeh na lice ti redovno izmame i pravi oldtajmeri koji su ovde takodje stvar prestiža kao i u ostatku sveta - samo što su na Kubi i stvar nemanja mnogo izbora. Osim oldtajmera, može se videti veliki broj "Lada" ali i nešto novijih automobila koji su uglavnom vlasništvo kubanske vlade i malobrojnih stranih kompanija koje pokušavaju da rade neke poslove na ostrvu.
Naravno, veliki deo posete Novoj Havani se odnosio na nama dobro poznate Spomenike Revolucije. Poveli su nas do Trga Revolucije na kom je Kastro držao svoje duge govore hipnotisanim masama. Kažu da je na trgu i u okolini bilo i po milion slušalaca, a najduži govor je trajao 7 i po sati.
Posle ručka u fancy restoranu "La Cecilia" su nas poveli i do Stare Havane, Havane koja je ustvari spomenik na kolonijalna vremena. Tu su trg San Franciska na kom je bila pijaca robova, Katedralni trg na kom je Papa drzao dve mise 1999-e, kao i najstariji hotel u gradu. Poseban utisak na mene su ostavile Guvernerova i Viceguvernerova palata. Obe su izuzetna arhitektonska dela sa predivnim kolonadama i porticima, još lepšim prozorima i sa nekoliko značajnih skulptura - npr. skuplptura Kristifora Kolumba.
U staroj Havani se nalazi i hotel u kom je Hemingvej proživeo 7 godina pre nego što je kupio kucu u istočnoj Havani i pre nego što se samoubio. Takodje smo svratili i do dve kafane u kojima je slavni Amer pio i po 20 daikirija (koktela) za opkladu - u vreme doručka!
Večeru smo imali u "Havana Libre" hotelu, koji je ustvari bivsi "Hilton" i zaista izgleda kao nekadašnji posed Parisinog dede. A posle večere smo išli do "Tropicana Cabaret"-a. To je Moulin Rouge zapadnog sveta. Igračice i igrači, njih 180, igraju uz sve latino ritmove i uz afro-kubanske zvuke i izvode neverovatne akrobacije. Ceo doživljaj je poprilično glamurozan ukoliko se setiš da se sve dešava u socijalistickoj Kubi (drugarice igračice su nakon pobede Revolucije dobile jedan slobodan dan nedeljno!). U cenu karte je uračunata i po jedna boca ruma ("Havana club") na četiri osobe, te cigara za muškarca odnosno karanfil za damu, i neka vrsta mezea i penušavog vina. Devojke i mladići koji igraju su verovatno najlepši ljudi koje Kuba ima. Ipak, za razliku od ostalih kabarea, ove devojke ne mogu da se nazovu prsatima, niti da se podiče velikim stražnjicama - velika većina je ustvari završila baletske škole i zbog nedostatka posla konkurišu za njabolje plaćene plesačke pozicije u zemlji baš u Tropikani.
Na povratku u Varadero prošli smo kroz grad Matanzas gde se održavao lokalni karneval. Bilo je 2 sata ujutro, četvrtak, a na dva trga smo videli preko nekoliko hiljada ljudi kako plešu i zabavljaju se. To su uglavnom bili Kibanci, a ne turisti, i izgledali su kao najbezbrižnija i najsrećnija masa na svetu!

Kubu čini 14 provincija i još jedno ostrvo sa specijalnim statusom. Najviše deviza u zemlju udje kroz provinciju Matanzas koja se nalazi u centralnom delu Kuba, istočno od Havane. Glavni grad provincije je Matanzas i u njemu su rodjeni Cezaria Evora i pisac Gvantanamere, čije ime nisam zapamtio. Nešto severnije od glavnog grada provincije se nalazi poluostrvo Hikakos, koje je dugo preko 22 kilometra i celo je ustvari turistički resort.
Plaže Hikakosa su prekrivene belim peskom i uokvirene palmama sa jedne i tirkiznim i plavim morem sa druge strane. Plaža zaista izgleda lepo, a voda je predivna. Kubancima su još Hemingvej i Lorka rekli da su ove plaže medju najlepšima na svetu i oni se toga drže i dan danas.
Na poluostrvu postoje samo dva našelja, mala Santa Marta i "veliki" Varadero, i život ova dva gradića je baš daleko od života tipičnog kubanskog.
Na tih 22 kilometara plaže se nalazi preko 20 hotela. Hoteli su ozvezdani sa 2+ do 5 zvezdica i zarad zaštite Kubanaca od nepotrebnih kontakata sa trulim Zapadom nude samo all inclusive usluge - tako da turisti (kada dođeš u hotel daju ti narukicu koja će obezbedjenju i svima ostalima jasno reći da ti nisi Kubanac) ne moraju da se "muče" odlazeći u lokalne restorane, klubove i prodavnice.
Moj hotel se zove Barlovento i baš mi se mnogo svidja. Hotel se nalazi na samom početku Varadera, tako da ukoliko želiš da ideš do centra grada, možeš to da uradiš i peške - mislim, potrajaće, ali možeš. Do nedavno je bio u sastavu kompanije Ibero-star i bio je 5 zvezdica, a od kada ga je uzeo Gran Kariba, degradiran je na 4. Ipak, svi sadržaji koji su ga činili petozvezdastim su još uvek tu. Hotel ima izgled tropskog raja sa nebrojenim palmama, ležaljkama, suncobranima od palminog lišća... Tu su i tri bazena koje nismo mnogo koristili, prostor za streličarstvo, bilijar... Svake večeri se dešavao neki program, manje ili više zabavan.
U hotelu postoje dva restorana i nekoliko barova. Budući da se radi o all inclusive paketima, sve je uključeno - čitaj: kafa, sokovi, pivo, vino, kokteli, alkohol... E to se zove ODMOR!
Ustvari, to je BIO odmor.