Toronto ZOO

Posao koji radim nije 'posao svih poslova' ali mu se jedno mora priznati: daje mi dosta slobodnog vremna svakog radnog dana. Sa druge strane, jedne nedelje radim 5 dana, a svake druge radim i subotu. Dakle jedne nedelje imam ceo vikend slobodan, a sledeće samo nedelju. I za ne verovati je kako su mi ustvari 'kratki vikendi' vikendaški produktivniji od onih normalnih. Pravi dokaz za to sam imao i prošlog vikenda koji je za mene bio 'kratki'. Kratki po vremenu, al' duuuugačak jedan po tome šta sam sve uradio.
Dakle u subotu posle posla sam prvo otišao u teretanu na nekih sat i po da se oslobodim stresa i negativne energije sakupljane cele nedelje. Potom sam se zaputio ka Dundas Squareu (širim masama poznat po Bregovićevom nastupu, ili kao jedan od većih trgova u Torontu) da osmotrim šta se dešava na Just For Laugh festivalu i tamo ostao nekih sat vremena. Nisam bio oduševljen, pa sam otišao doma na večeru. Potom sam odgledao veseo subotnji film sa Joan Collins i Liz Taylor i veče završio odlazeći u diskoteku na partiju subotnjeg disko-đipanja koje sebi nisam priredio od Kube, čini mi se.
A onda nedelja!
Probudio sam se rano sve sa idejom da ne protraćim dan, što bi moja rahmetli profesorka Olga Afanasjeva rekla: NULA MOMENT SINE LINEA! Ipak iz kuće sam izašao oko 11 i zaputio se u Zoološki vrt.
Dan je bio predivan, kao poručen za šetnju po vrtu. Ni toplo, ni hladno, ne preterano sunčano sa povremenim oblacima na nebu - kao što već rekoh: savršeno.
Ovo je bila moja treća poseta toronćanskom zoološkom vrtu i prva u kojoj sam uspeo da vidim sve životinje koje žive u istom. Mislim, ne baš sve, ali sam obišao sve kaveze i sve postavke. Uspeo sam da naletim i na kratka predavanja koja su držali Čuvar Orangutana, Čuvar mojih omiljenih Žirafa i Čuvar Lavova. Mislim da je samo jedna od tih sesija bila vredna odlaska u zoološki.
Zoološki vrt je organizovan u nekoliko geografskih celina i ni jednu od njih ne bih mogao izdvojiti kao najdražu. Svaka celina ima svoj paviljon i svoje 'prostore' na otvorenom. U Afričkom Vrtu video sam sve one dobro poznate i očekivane vrste uključujući slonove, lavove, žirafe, zebre i nosoroge, ali sam video i kojekakve prasiće i partizanskog (crno-belog) tapira. U australijskom delu su me oduševile ptice i ribe, kao i kenguri , zmije i kornjače. Amerike su predstavljene lokalnim vrstama, a posebno je interesantan deo sa napuštenim dvorcem Maja: tamo su smešteni majmuni, pume i ružičasti flamingosi. Kanadski Domen je predstavljen belim vukovima, grizlijima, losovima i kojekakvim govedima. Naravno tu je i Evroazija sa evropskim jelenovima, srebrnim tigrom, crvenim pandom, orangutanima sa Sumatre i primercima jedinog divljeg konja u današnjem svetu (koji uistinu nije vidjen u divljini od 1968.)- Przvalskim konjem.
Sve to što sam do sada pomenuo bio mi je više nego dovoljan razlog da utrošim neverovatnih 7 sati šetajući po zoološkom vrtu, ali je posebna poslastica bila postavka sa ražama i nekoliko vrsta ajkula!
Ta postavka je sezonska atrakcija i biće u vrtu samo do kraja godine (ko ima priliku da je pogleda, neka to obavezno uradi). Kada se osvrnem, nema tu bog zna šta da se kaže o istoj. U pitanju je paviljon osrednje veličine sa bazenom nepravilnog oblika dubine nekih 80-ak cm u kom pliva nekih 20 raža i četiri ajkule. I to bi bilo to. Ali ljudi moji, što je doživljaj dodirnuti ražu! Zaista. Ti znaš da su te raže bića iz dubine mora i okeana i znaš da imaju onu 'žaoku' kojom mogu da ti nanesu veeeeeliku štetu, i znaš da su one nekakava divljač. A sada su tu ispred tebe, vidiš ih svojim očima i diraš ih svojim rukama. Naravno, specijalno za ovu priliku, raže su išle kod manikira za raže i 'žaoke' su im posečene, tako da nije bilo opasnosti od uboda :-) Primerci koje smo videli su bili veliki nekih 70-ak cm u prečniku. Videli smo dve vrsta, sa očima na prednjoj strani glave i sa očina na vrhu glave. Budući da su u pitanju ribe možda je preterano reći, ali se činilo kao da imaju svoj 'peronaliti' - neke od njih su se trudile da plivaju više sredinom bazena, a neke su kao namerno dolazile da se maze! Majke mi: čak sam imao i miljenicu. Koža im je nalika mokrom somotu sa jedne, i kekakvom skaju sa druge strane. Svejedno, ja sam kao omamljemn mazio raže, jednu za drugom!
Videli smo i neke četiri vrste ajkula, od kojih je jedna vrsta posvedočena fosilom starim oko 400 miliona godina (bila je na Zemlji pre dinosaurusa). Sa njima publika nije imala bog-zna-kakvu interakciju, ali samo njihovo prisustvo u bazenu činilo nas je da se osećamo počastvovanima.