Ich liebe Wien!

Godinama je u mojoj glavi važnost Beča povezivana sa činjenicom da u njemu žive jugoslovenski gastarbajteri kao što je i moj sada već rahmetli komšija Čedo. Nešto kasnije, Beč se u mom svetu mogao povezivati sa valcerima i Lepim Plavim Dunavom. Od pre nekih 20-k godina, glavni grad Austrije postao je značajan i po tome što u njemu stanuje moj drug Tibi, a koju godinu kasnije značaj mu se prilično povećao zbog toga što sam saznao koliko važnih umetničkih predmeta se nalazi u njegovim muzejima, a meni kao „mladom budućem arheologu“ to je baš bilo važno.

Putovati u Beč – što da ne, ali ima toliko drugih mesta na ovom svetu koje valja posetiti. Pa, ako ili kada dodje na red...

I onda se ovog proleća ukazala savršena prilika. Ja sam bio u Subotici, a moj ranije pominjani drug Tibi i njegova supruga Lena su bili u poseti u Bačkoj Topoli. Uz malo dobre volje i dosta dobre organizacije već smo se po kišnom postuskršnjem danu vozili kroz Mađarsku... Budući da se nismo videli godinama i da sam Lenu upoznao dva dana pre toga, 7 sati vožnje koji uključuju čekanje na Uskrsom pretrpanoj granici, bili su nam tek dovoljno vremena da se ispričamo. I tako smo mi, „pod okriljem noći“, ušli u Wien, Vienna-u, Becs, Vindemonu i Beč...

Još te prve noći obišli smo bečki „krug dvojke“, a potom se bacili na izučavanje mapa.

Moderni Beč podeljen je na gradske distrikte (becirke) koji prave dva kruga oko centralnog, Prvog Becirka. Većina najvećih turističkih atrakcija se nalazi baš u tom Prvom. I iako je to tako, ja sam odlučio da svoje istraživanje Beča odradim malo drugačije.

Iako je u istoriju Beč ušao još u predrimsko doba, te svoju ulogu nastavio kao rimska Vindemona, najjači utisak Beč ostavlja kao prestonica Habzburške monarhije, Austrijskog carstva i Austro-Ugarske. Kao što i ime monarhije sugeriše, austrijska grana loze Habzbutrga odigrala je veoma važnu ulogu u istoriji ovog dela sveta. Kada je i poslednji muški potomak austrijskih Habzburga umro, negova naslednica je uz mnogo protivljenja i malo podrške (Britanija, Holandija i Saska-Poljska) postala prva žena vladarka ovog najvećeg ujedinjenog prostora Evrope u tom momentu. Taj prostor je obuhvatao Austriju, deo Nemačke, Češku, Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku deo Rumunije i Vojvodinu, a njeno ime je bilo MARIJA TEREZIJA. Ona je vladala ovim prostorima od 1740. (tj. smrti svoga oca Karla VI) do 1780-e. Nebrojeni su tragovi njenog delovanja u svakoj sferi života današnje Austrije, a najznačajniji su u arhitektonskom nasleđu i akademskom životu kako Beča, tako i cele države.

E, ja sam svoj obilazak Beča počeo od njene letnje palate ŠENBRUN (Schonbrunn). Iako je danas palata utopljena u gradske okvire, onomad je bila dobrano udaljena od Beča – dovoljno daleko da se boravak u njoj smatrao „privatnim životom carske porodice“, a dovoljno blizu da se iz nje mogla prodrmati cela imperija.

Veličina glavnog žućkastog zdanja već sama po sebi odaje prisustvo „carskog“ u sebi. Kompleks letnjeg dvora podrazumeva glavnu zgradu (Donji dvorac), vrtove, šetališta, Veliku Fontanu i Gornji Dvorac. Dvorac je građen u stilu rokoko i kao takav je od neprocenjivog značaja za istoriju umetnosti. Kao završna faza baroka, rokoko je imao za karakteristiku uvođenje zlatnih voluta i drugih krivih linija koje daju živost pretrpanom i često neukusnom baroku. Te zlatne linije koje oivičavaju velike zidne površine palate kao i prelepe keramičke peći najrazličitijih oblika, na dostojanstven i smiren način čine ovu palatu izuzetno ugodnom za oko ali i vrednom poštovanja u pogledu umerenosti ali i plemenitosti stila. I tako smo se kretali iz sobe u sobu, gledali interesantne podove, realistične portrete, primaću sobu Franca Jozefa, sobu u kojoj je on umro... I ništa od toga nije ostavilo utisak kao Velika Balska Dvorana u kojoj je i mali Mocart sa šest godina prvi put svirao Mariji Tereziji i „pretio“ Mariji Antoaneti da će je oženiti kada poraste. Oslikani zidovi i plafoni, prelepi ramovi za prozore, ogledala, drveni podovi... Balska Dvorana je oivičena sa dva kineska kabineta čiji drveni podovi zasenjuju sav ostali dekor – u njima se Marija Terezija sastajala sa svojim saavetnicima ili se izdvajala iz gužve za vreme dvorskih svečanosti.
Dok sam šetao kroz palatu audio vodič mi je prezetnovao zanimljivosti o predmetima koje vidim, a u Balskoj Dvorani mi je svirajući valcer dao odličnu pozadinu za ples.

Između Donjeg i Gornjeg Dvorca se proteže šetalište sa predivnim vrtovima sa strane. Uz šetalište su postavljene mnogobrojne skulpture, a pravi skulptorski vatromet predstavlja Velika Fontana na pola puta između dve palate. Vodena bića na konjima su imporesivna ako ih posmatraš iz daljine, ali tek kada sam se popeo na fontanu i prišao im „s leđa“ bio sam istinski oduševljen.
A odatle se strmim i krivudavim stazama penješ ka Gornjem Dvorcu koji u današnje vreme služi kao kafeterija i resotrančić. Bez obzira na namenu mu, skultpure i arhitektonski detalji teraju te da se bar blago nakloniš i pred ovim delom carskih graditelja.

Na jednoj od padina brda na kom se nalazi Gornji Dvorac se nalazi i najstariji i dalje aktivni zoološki vrt na svetu – TIJERGARTEN ŠENBRUN. Nastao je 1752. godine kao jedan od proizvoda opšte sakupljačke delatnosti Habzburgovaca. I od tada se razvijao u skladu sa savremenim trendovima. Ovih dana se ponosi time što je postao mesto na kome su se i pande, iako u zarobljeništvu, uspešno umnožile. Meni lično su se najviše dopali displeji pingvina i morskih krava, bavarska kuća sa etnološkom postavkom, kao i mostovi koji te vode kroz krošnje drveća - na taj način gledaš drveće iz potpuno druge perspektive, i to je zaista bio doživljaj za pmćenje.

Takođe van Prvog Distrikta (u Drugom) se nalazi i drugi važan palatski kompleks, BELVEDERE. Ova palata podignuta je za potrebe generala Eugena Savojskog koji je umro 1736. godine. Poznat po svojim pobedama nad Turcima (posebno su bile važne one kod Sente, Petrovaradina i Beograda), kao i pobedama nad Francuzima, u istoriji umetnosti je cenjen kao veliki kolekcionar različitih vrsta umetnina. Najvažniji smisao Belvederea je bio da čuva dela do kojih je Savojski na ovaj ili onaj način došao.
Kada je Napoleon došao u Beč, tražio je da mu donesu papagaja koji je bio vlasništvo Eugena savojskog, koji je još bio živ i prema tome jedino živo biće koje je gledalo slavnog generala u oči – nadao se da će papagaj da mu prenese nešto od genijalnosti i umetničke duše Princa Eugena Savojskog. Kažu da su papagaja i našli u Belvedereu.

Od crkvene arhitekture, dve se građevine pominju u svkom turističkom pamfletu. Fasade obe se upravo renoviraju, ali ni skele nisu umanjile njihovu lepotu.

Najveća gradska katedrala je KATEDRALA SVETOG STEFANA. Nalazi se u samom centru Prvog distrikta i zaista joj je tu i mesto. Gotska građevina sa prelepim fasadama i divnom unutrašnjom dekoracijom zaustavlja dah. Ko nije imao priliku da je vidi uživo, blagu impresiju može steći gledajući koncert Sare Brajtman u istoj.
Druga crkva koja kvalitetima iste vrste na sličan način prodrmava dušu i telo svakog posetioca je CRKVA SVETOG KARLA. Međutim, najjači utisak na mene je ostavila omanja CRKVA SVETOG PETRA, možda baš zbog toga što o njoj nisam našao ništa napisano. Ugledao sam je malo uvučenu sa glavnog šetlišta. Jutro je bilo izuzetno hladno, i u crkvu sam se praktično sklonio da se ugrejem. Unutra su bili sveštenik i nekakav majstor za podove i još jedan turista. Zgrada je bila ispunjena zvukom orgulja i postuskršnjom atmosferom. Skoro pa spiritualno iskustvo ubeđenog ateiste.

Kao što rekoh ranije, kolekcionarenje umetnina bilo je jača strana Habzburgovaca. I kao što su prilike i vreme zahtevali, carska porodica je izrasla u mecensku. Neki od najznačajnijih svetskih muzeja se nalaze baš u Beču.
Moj izbor je pao na PRIRODNO-ISTORIJSKI MUZEJ i ISTORIJSKO-UMETNIČKI MUZEJ. Oba se nalaze na jednom trgu, kao u ogledalu, a razdvaja ih spomenik Mariji Tereziji. Zgrade su same po sebi umetnička dela, a već svojom veličinom ukazuju i na veličinu zbirki koje se čuvaju u njima.
U Umetničko –Istorijskom muzeju se nalaze izuzetno lepe zbirke artefakata iz Egipta, stare Grčke, nešto predmeta iz Rimske epohe, kao i fantastične zbirke umetničkih slika. Jedan od najjačih utisaka na mene su ostavili „Kabinet kameja i gema“ i zbirka grčkih slikanih vaza. - od „Buziris vaze“ do „Geme Auguste“! Iako nisam poznavalac umetničkih slika, bilo je lepo naći se oči u oči sa Rembrandtom, Rubensom,, Direrovim Maksimilijanom, Rafaelovom Madonom...
U Prirodno-Istorijskom Muzeju sam pored ogromne zbirke kamenova i minerala video i ogromnu zbirku prepariranih riba, kao i zbirke gmizavaca, reptila, paleostvorenja i neverovatno veliku kolekciju prepariranih ptica. Posebno sam bio impresioniran izložbom o evoluciji čoveka i hominida, ali i zbirkom artefakata koji predstavljaju rani razvoj civilizacije – u ovom muzeju se inalazi i dimenzijama mala, ali značajom veoma velika skulptura Vilendorfske Venere. Ovde se mogu videti i mnogi predmeti doneti sa teritorije južnoslovenskih zemalja koje su bile pod vlašću Habzburgovaca (najbrojniji su primerci koji spadaju u tzv. Glasinačku kulturu).

U Beču nikako ne bi valjalo propustiti obilazak HOFBURG POZORIŠTA i GRADSKE KUĆE koji se nalaze jedno preko puta drugog. U njihovoj blizini je i austrijski PARLAMENT po čijem uzoru je urađena i Univerzitetks biblioteka u Atini.
Preko puta Istorijskih muzeja se nalazi HOFBURG, ZIMSKI DVORAC Habzburgovaca, a u njemu se nalazi NACIONALNA BIBLIOTEKA i EFESKI MUZEJ. U zadnjem dvorištu Dvorca se nalazi spomenik MOCARTu, a nedaleko odatle i spomenik GETEu.

Izuzetno jake emocije u meni je probudila poseta zgradi koju je dizajnirao češki umetnik STOVODA koga u Austriji znaju kao Hundredvaser. Koristeći nepravilne linije i jake boje, Stovoda je od svojih objekata napravio prave ikebane oblika i elemenata. Nije ga teško naći, a vredno je svakog truda.

Jedan od orijentira u gradu je zgrada DRŽAVNE OPERE u kojoj se svakog 31. decembra daje „Slepi miš“. Negde iza nje se nalazi galerija ALBERTINA, ali i hotel ZAHER, koji je čuven po čuvenoj Zaher torti, koja je pak čuvenija po svom srpskom imenu - saher. Overena! U istom hotelu je umro i čuveni Antonije Vivaldi.

Kada smo već kod pokojnih stanovnika Beča, bilo bi neumesno ne pomenuti i VUKA KARADŽIĆA. Stanje groba ovog velikog čoveka nikako nije za pohvalu, i iako su njegovi ostaci preneti u Sabornu crkvu u Beogradu, valjalo bi se malo pobrinuti i za to kako ovo mesto izgleda...

Osim torte, overene su i bele austrijske kobasice i crno češko pivo. Nisam imao nikakvih zamerki. Takođe su overene i Mocart kugle, Maner napolitanke, skupe kafe i odlična Švarcvald torta – jeste da nije austrijska, al’ mi je baš prijala!

I eto! Video sam svašta nešto, i samo mi je falilo par dana da se opustim i uživam ne žureći nikuda. Možda je to dovoljan razlog da se vratim u Beč. Ah, da! Moram da se vcratim ne bih li se napokon malo družio i sa mojim divnim domaćinima, Tibijem i Lenom. I Pajper!

Turističke informacije:
1. Hop On & Hop Off tura po Beču – osoblje ne preterano ljubazno, program je nasnimljen, pročitaj sve sitno štampane tekstove da ti se ne desi da uzaludno čekaš autobus koji se neće pojaviti jer si ti zaboga došao u Beč u pogrešno doba godine!
2. Postoje odlične karte za gradski prevoz koji funkcioniše više nego dobro. Ja sam se samo jednom izgubio u metrou i na taj način potrošio sat i po svog dragocenog vremena...
3. U Istorijsko-Umetničkom Muzeju postoji audio-vodič i na engleskom, ali u Prirodno–Istorijskom si ostavljen samom sebi sa gomilom nemačkih natpisa – verujem da je svega nekih 5% eksponata označeno natpisima na engleskom.
4. Novac ne menjati u menjačnicama – bezobzirno i bezobrazno uzimaju (kradu) novac nesretnih turista po neverovatno niskom kursu. Banke su pravi izbor – ja sam imao odlično iskustvo sa Erste bankom.
5. Tramvajom „D“ možeš lagano da obiđeš većinu centralnih turističkih atrakcija.