Индијана Џонс и Град Греха

Од када смо 2007. купили кућу у Манро улици, скоро свакодневно у крају виђамо аутобусе коцкарница из Нијагаре и из Берија. И иако је повратна карта од наше куће до казина јефтинија од повратне вожње градским превозом у Торонту, требало нам је три године да се одлучимо и кренемо на 1 сат далек пут „коцкарским аутобусом“ до Нијагаре. Тада сам први пут у животу крочио у праву коцкарницу. Наравно да нисам добио велике паре, нити сам осетио „коцкарски занос“, али сам свакако изгубио „част“. Дакле, не претерано вредно искуство ѕа мене.
После тог првог пута, одлазили смо истим тим коцкарским аутобусом на Нијагару у још неколико наврата, али не коцкања, већ других активности ради. И сваког пута нам је било лепо, било да смо само одшетали до водопада, присуствовали отварању зимског фестивала, куповали фаџ или посећивали ботаничку башту.
Е баш ти други саджаји су ме привлачили и Лас Вегасу, Граду Греха.

Сваке године за мој рођендан трудимо се да организујемо некакво краће путовање. Будући да смо ове године на путовањима провели пет недеља, овај рођендански пут требао је да буде заиста кратак. Имали смо неколико опција, али је превалио Вегас као релативно близа, али и топла дестинација.

Ако је и било неке сумње типа „да ли смо у правом авиону?“, свакако није било сумње „да ли смо слетели на прави аеродром“ – чим изађеш из авиона, на вратима аеродромске зграде те дочекају слот машине!

Лас Вегас је највећи град у америчкој држави Невада. Ова држава нема излаз на море и сматра се америчким западом. Једна је од највећих произвођача злата у региону. Већи део Неваде је пустиња, а њена највећа природна атракција је чувени Белики Кањон. Од не природних атракција посебно су интересантне Хувер брана и град Лас Вегас. Да будем прецизнији, не сам град Вегас, већ онај део градске општине који се по катастру зове Рај, или Парадајз (не поврће парадајз него, енглески пара...)

Није да ми је драго да разбијам људима илузије, али оно што је свету познато као Град Греха, као што рекох, уствари и није Лас Вегас већ тај Paradise. Уствари, ни цео Парадајз није оно што се зове Вегасом, већ само део Лас Вегас Булевара између Авеније Сахара и Улице Расел, тзв. Стрип. Од големог града греха, спадосмо на део улице једног предграђа! Не звучи као изазов, зар не?

Лас Вегас је основан у првој деценији 20-ог века, а легализацијом коцке 1939. изградња града је добила на замаху. Нови талас у узлету града се чудно поклапа са Кастровим срамним одузимањем Кубе америчком џет-сету. Убрзо после тога, већина послова у Вегасу бива стрпана у легалне оквире. И поред тога, Град Греха убрзо почиње да се помиње као нај у овом и нај у оном погледу. Ево на пример од 25 највећих хотела у свету 19 се налази у Вегасу, 18 на Стрипу! Највећа скулптура у западној хемисфери се налази баш тамо – то је више од 500 тона бронзе у скулптури лава испред МГМ Гранд хотела који се колико знам не налази у власништву нити Саше Поповића, нити Лепе Брене.

Значај Стрипа је првенствено у томе што се на њему дешава живот туристичког Вегаса 24 сата на дан. Улице су претрпане људима подједнако у 2 по поноћи и 9 ујутро. А није ни чудо, пошто се у неких 30-ак хотела и казина свакодненвно сливају реке гостију. Редовне туре до Вегаса су обично 4 или 5 дана, и обухватају неколико дана пре викенда и викенд, или викенд и неколико дана после. Због тога је пут у Вегас доступан већини становника Северне Америке. Е сада, колико то људи дође у Вегас? Па, вероватно је довољно рећи да хотели више ни не почињу да се граде с једном зградом у пројекту – аутоматски граде бар две. А као што знамо, није све у величини!

Већина хотела је лоцирана на Стрипу, или у његовој непосредној близини. Због величине хотела, шетња и обилазак атракција ипак узимају доста времена. Добра страна Вегаса је одлична организација пешачког саобраћаја. У тих 5-6 километара Стрипа постоји по 6 аутомобилских саобраћајних трака у оба смера. Јасно је да је саобраћај веома густ и опасан. Да би се избегле „непријатности“, за пешаке су направљени многобројни надвожњаци. Е сада, да дебели амерички и други свет не би трошио калорије пењући се уз степенице, цео град је исповезиван покретним тракама и покретним степеницама! Небројеним покретним степеницама! Када бих све покретне степенице које сам видео у претходних 38 година и 364 дана скупио на једном месту, ни онда их не би било довољно да надмаше број оних које сам видео у Вегасу.

Свим хотелима на Стрипу је заједничко то што имају вееееелики број хотелских соба и казина. Оно што привлачи госте у поједине хотеле су различите „теме“. Тако је рецимо за вечитог студента археологије невероватан изазов да спава у пирамиди која је саставни део хотела „Луксор“. Дакле, тема Луксора је стари Египат. Оригинална зграда хотела је била Пирамида (касније је дозидана још једна кула). Улазни део у хотел је велика Сфинга са главом Фараона, а испред ње је постављен и Обелиск који поред хијероглифа има и име хотела на себи. Уз понеки рељеф и пар статуа, ето раја за аматера-египтолога. Ако ти та квази наука не представлја никакав изазов, у хотелу је стална поставка изложбе „Тело“ на којој се посетиоци уче анатомији, а експонати су права телеса некада живећих људи. За мало конзервативније госте, тренутно се у хотелу налази и поставка о Титанику. Титаник је био велики брод на ком је погинуо Леонардо ди...

Ако си више заинтересован за културу и архитектуру југоисточне Азије, Манделеј Беј је право место за тебе. Друга велика предност овог хотела је огроман акваријум назван „Станиште ајкула“. Поред „обичног“ акваријума са ајкулама, ту су и ваљкасти тунели-акваријуми, акваријум са медузама и акваријум са рибама-лавовима, базен са ражама и фантастична поставка која представља олупину потопљеног брода – ти као туриста се налазиш у њој, док је око тебе море са ајкулама, корњачама и другим морским неманима.

Рај за поштоваоце лика и дела Џонија Карипског Депа је „Острво са благом“ (Treasure Island). Тамо су се потрудили, па осим архитектонске декорације, гусарску тему подупиру и пригодним спектаклом. Наиме, испред улаза у хотел се налази вештачко језеро (што није реткост у Вегасу), где се неколико пута сваке вечери дешава двобој између модерних амазонки и пирата, и где сваке вечери један те исти брод буде потопљен једнак број пута. Не бих рекао да сам уживао у шоуу, ал` сам преживео.

„Венецијанац“, или нама ближе „Млечанин“, је инспирисан Великим Каналом и трговима Венеције. За нешто мало пара гондолијери ће да те провозају Каналом, а без пара можеш да уживаш у фасадама, трговима и мостовима предивног италијанског града у сред Америке.

Италија из другог временског периода је била инспирација за још један огроман хотелски комплекс – Цезарову Палату. Архитектонски инспирисана епохом римског царства, те скулптурално и сликама украшена детаљима из истог периода, Цезарова Палата је невероватно искуство. Једна од највећих концертних хала у Вегасу, Колосеум, се налази у овом хотелу. „Forum Shops“ је тржни центар у ком можеш наћи најлуксузније производе најелитнијих брендова – од Луја Вутона до Гучија и назад. Копија прелепе античке фонтане, Августове статуе и Пантеона саставни су део овог комплекса.

Преко пута се налази „Париз“ – тргови, ресторани, кафићи и бутици француских мегабрендова: све је ту укључујући и називе улица на француском. Врх Ајфеловог торња је била одлична позорница за рођенданско славље, и још боље гледалиште за шоу на оближњој Белађијевој музичкој фонтани.

„Белађио“ је веома отмен и одмерен хотел. Оно што га чини посебним у овом мору хотела су његова ботаничка башта, уметничка галерија, галерија скулптура Сунчаног Циркуса и свакако Музичка Фонтана. Између Стрипа и главне зграде хотела се налази повеће вештачко језеро, и оно је позорница за свакодневне спектакле Музичке Фонтане. Почев од поднева на сваких пола сата (у вечерњим сатима сваких 15 минута) се организују представе водоскока које прате популарне музичке теме. Погледали смо их бар 10 и свака је била одлична на разлчичит начин. Гледали смо их са стране, из централне позиције, са Белађијем у позадини, са Паризом у позадини, дању, са ноћним светлима, са Ајфеловог торња – није нам се десио лош перформанс.

Хотел и казино „Мираж“ је изграђен још 1989. и од тада плени својом тропском шумом у самом предворју. Нешто касније су чувени амерички забављачи Рој и Зигфрид овде направили своју базу с белим лавовима, белим тигровима и сивим делфинима. Прави рај! У Миражовом језеру се сваке вечери дешава „ерупција вулкана“ коју треба да види свако ко дође да потврди себи како је Вегас престоница кича – ово је свакако највећи аргумент за такво гледиште. По мени је то ипак био изузетак у мору одмерених и са стилом урађених програма.

„Фламингос“ је један од најстаријих хотела на Стрипу. Уз сталне реновације и доградње добро се држи и у окружењу из 2010-е године. Његов адут је тропски парк са палмама, језерима и камењарима. Од животњских врста ту су наравно ружичасти фламингоси, разне патке, аустралијски црни лабудови (мањи и лепши од обичних црних лабодова) и прелепи црноврати лабудови. Права позорница за рођендански ручак: ресторан је огромним стаклом одељен од малопре описаног раја, а наш сто се налазио тик уз стакло...

Постоји још једно поље на ком се хотели боре за привлашечење туриста. Сваке вечери се на Стрипу одржава велики број разноразних представа. Организују се концерти, монодраме, stand-up комедије, циркуске представе, имитаторски перформанси... Већина ових програма је урађена у веома високој продукцији.

Као добри Канађани, ми смо у Вегас отишли само из разлога да подржимо канадског бизнисмена у успону и власника Cirque du Soleil, Гаја Лалибертеа. Сунчани Циркус је у Вегасу заступљен гомилом представа. Ту су „Љубав“ посвећена Битлсима, „Вива Елвис“ посвећен Вегасу и Елвису, „О“, „Ка“, „Мистерија“, „Zoomanity“ и „Сан“. Ми смо погледали две последње са ове листе.

„Зуменити“ је шоу који се дешавао у хотелу „Њујорк, Њујорк“. Још у Торонту смо одлучили да ћемо погледати ову провокативну представу која се рекламира као „сензуална страна Цирка ду Солеи“. И била је то. Шоу се поиграва сексуалношћу и сензуалношћу на веома пристојан али и даље заводљив и провокативан начин. Уз неколико маљих плесних тачака, нешто скечева и доста акробатике, два сата пролете „о час посла“ остављајући те отворених уста. Пре него што смо погледали „Сан“, ову представу смо сматрали најбољом представом Сунчаног Циркуса.

А онда смо погледали „Сан“ ( на француском: Le Reve)! И добро је што смо „Ле Рев“ видели на крају нашег боравка у Вегасу, пошто после ове представе све остало изгледа као представа првака поводом Првог Маја. Ле Рев је ултимативна представа због које је хотел Вин направио специјалан театар. Позорница је базен кружног облика. У базену су инсталиране платформе које се померају испод воде, у нивоу воде и издижу се неких 5-6 метара изнад воде. У базену постоје делови који су стога погодни за пливање и роњење, али и они који нису. Због тога је све време представе у базену ангажовано 18 професионалних ронилаца са боцама кисеоника и маскама који помажу артистима да се снађу у води. Представа се дешава у води, на платформама, али и у ваздуху. Артисти глуме, плешу, пливају, скачу у воду, раде акробације у води и ваздуху, певају и свирају. Око њих је ангажовано 85 техничара, што електричара, што техничара сцене, што фризера, кројача и мајстора за брзе поправке треће врсте. Кажу да је за 68 уметника који наступају у шоуу потребно око 1200 комада костима за једну представу. Од 2086 седишта, не посотоји једно лоше место у гледалишту пошто су сва смештена око кружне „сцене“. Боје су предивне, музика је одлична, прича је заокружена, перформанси су феноменални! Ултимативни шоу који мора да се види бар једном у животу! Пошто мени треба мало више да укапирам ствари, ја ћу морати да је видим још једаред.


И тако смо направили огромну грешку посетивши Вегас тако рано у нашим животима, јер – куда ићи за следећи рођендан, а провести се боље него у Вегасу?!

http://vivaldigardenlandscaping.com/LasVegas2010.aspx