Gloria Estefan

Sedim tako pre neko veče radeći ništa, kad me prekinu telefon: moj prijatelj Quncy ima nećaka koji radi u Kazinu "Rama" i dobio je ekstra karte za koncert Glorije Istefan i Majami Saund Mašin. OK, što da ne. Još jedna razlog za ne odbijanje je bio to što Kvinsijev nećak uistvari radi u restoranu Rame...
I tako se mi pokupimo juče popodne i krenemo put Rame.
Postoji tu nekoliko detalja koji su kao bitni za priču.
U Kanadi su cene u prodavnicama i drugde ispisane u vrednostima pre poreza, tako da kada dođeš na kasu, suma koju si pripremio ti nije dovoljna za plaćanje računa, osim ako nisi u glavi dodao i iznos poreza. I posle dve i po godine ponekada se upecam na cenu koja je istaknuta! I to su nekakva dva poreza koji se plaćaju na gotovo sve osim hrane i svuda osim u indijanskim rezervatima. (Ups! Oni se ne zovu Indijancima, već Domorodcima. To ti je nešto kao srpski i maternji jezik u Crnoj Gori.). E neko pametan se odlučio da otvori jedan od najvećih Kazina u Ontariju baš u jednom od Native Reservation i tako uštedi silne pare. Dakle, Kasino Rama se nalazi nekih sat i po vožnje van Toronta, severno od Berija. Kompleks je ogroman sa velikim hotelom, nekoliko restorana, Zabavnim centrom, Koncertnom dvoranom i naravno kockarnicom sa svim onim bučnim aparatima. Budući da se nalazi na Indjijanskoj teritoriji, dekorisan je motivima lokalne umetnosti i to je deo koji izgleda pristojno. Sve ostalo je kičasto kao što kockarnica i treba da bude: lažno zlato, grčki hramovi, faraoni...
Deo stalne ponude u kompleksu su i koncerti. Dolaze tu neki razni likovi iz Kanade i našeg južnog suseda, Sjedinjenih država. I ne dolaze samo autsajderi... Mislim, dvorana je ogromna i potrebno je da budeš ime da bi te pozvali da gostuješ u toj nedodjiji a da pritom privučeš i masu gostiju. Eto, uskoro im dolaze Blondie i Diana Ross - sve sa novim plocama i kasetama, materijalima ili već kako.
A ta Glorija Istefan mi je ostala u sećanju još iz davnih 80-ih kada sam u tada popularnom pop-rok magazinu "Džuboks" pročitao da je ona "naše gore list" i da se ustvari zove Slavica Stefanović! Da je pokojna, Gloria Estefan bi se prevrtala u grobu zbog te notorne gluposti, ali eto. Tako je ona izazivajući nacionalni ponos u meni uneta u moj hard drive i postala read only. Mislim , latino muzika nije nikada bila nešto preterano popularna u zemlji Srbiji (priznati moram, to je jedan od razloga zašto sam ja odlučio da se iselim) tako da ne bi bilo teško izbrisati je iz sećanja da nije bilo tog radikalskog dela moje persone. U Amerikama je drugačija priča. Kao prvo: gotovo u svim zemljama Latinske Amerike govore i slušaju španski jezik i špansku muziku. Kao drugo: polovina Sjedinjenih država je preplavljena Latinima (tako ih ovde zovu) koji jesu ilegalni ali su veoma bučni kada se radi o muzici, salsi... Kao treće: u Torontu ih ima ne-zna-im-se-broj. Dakle, ogromno tržište za Slavicu i njene trubače i dobošare. Tako je ona i opstala 25 godina na "estradi" pevajući latinima i ostalima na špankom i engleskom gomilu hitova i drugih popularnih i dosadnih pesama. Nisam ni znao da znam toliko istih!
I, da nije bilo onog detalja o pozivnici za večeru u Raminom restoranu, možda bih i preskočio ceo kulturni dogadjaj. A klopa je bila super!!! Kineska blaga supa sa tofuom i lukom, pa knedle sa krabama, pa ljuta i slatka piletina, pa govedina sa mentom, pa hong-kongška testenina, pa riža, pa neko silno povrće, pa spring-rolne, čaj od jasmina, voće...
Nego da rezimiram: Ako se neko pitao gde je i šta radi Glorija Istefan, neka odahne. Zena je živa, zdrava i dobro je. Sprema novi film, a uživo peva jednako dobro kao i na diskovima. Koncert koji je održala je bio super, muzičari su joj bili fantastični, a plesači 'nako. Nije ni čudo što je toliko godina u show bizzu: vesela je, duhovita, spontana. Dakle, toplo preporucujem.

Ognjen Drljača

Dame i Gospodo,
čast mi je i zadovoljstvo da vam predstavim g-dina Ognjena Drljaču, rodjenog u Subotici, 22-og maja ove godine.
Ponostni stric.

Kanadski praznik, afrički safari

U Torontu je još uvek ponedeljak. Sutra ću na posao posle tri dana pauze - duuuugi vikend. Da pojasnim smrtnicima: to je kada ne radiš subotu, nedelju i ponedeljak, a uz to si plaćen za ponedeljak. Snrtnici, "nije sve tako crno" (citat iz autorskog dela Jelene i Žike Zane): moglo je da se desi da imamo tri slobodna dana i da nam bude lepo vreme - ali se nije desilo. Npr. danas celog dana temperatura nije prešla +8 - kazu da je ovo najhladniji 19. maj od nekih sedamdesetih. Sa vetrom, vlagom i ostalim neprijateljima kanadskog naroda, izgledalo je (zvanično objavljeno) kao da je dva u minusu.
Imajući u vidu da sam poslednjih dva meseca ponovo u poslu oko uredjivanja kućice, za dugi vikend sam se spremao dobrih dve-tri nedelje. Plan je bio da jedan dan radim na kući, drugi dan da se zevzečim, a treći da odmorim. Rečeno - učinjeno.
Budući da ssam tokom zime odbolovao prvi put u životu jednu artriticnu krizu, nisam bog zna sta na kući radio tokom jaunara-marta. Štoga se nakupilo neuradjenog a planiranomg ne malo. U poslednja dva meseca smo ipak uradili dosta i čak smo posltavili rok terminus post quem. Sta god uradimo do 15. juna bice uradjeno, a za ostalo ce morati da se pobrine neki budući vlasnik kuče. Mislim da mu nece ostati mnogo sta da uradi. Trenunto radimo dvorišta (prednje i zadnje) i završavano ulaznu prostoriju i podrum. U principu smo jako zadovoljni uradjenim, i očekujemo da će biti i ti novi vlasnici kada im dodje vreme. Abdejtovane sličice - uskoro.
Današnji dan je bio odmorski dan - spavanje, teretana, klopa, mnogo klope. Budući da smo još u zimskim uslovima, kuvali smo priogodno jelo spravljeno od pravog uvezenog futoškog kiselog kupusa i mlevenog kineskog prasećeg i govedjeg mesa. Ko pogodi o kom jelu se radi dobiće sar... ups! nešto na poklon. Samo da pojasnim: meso je bilo praseće i govedje kupljeno u obližnjem kineskom supermarketu - nismo jeli meso mlevenih Kineza!
A sada po malo o zevzečenju: Znajući da vreme neće biti sjajno, još prvog dana smo se uputili u obliznji Hamilton. U predgradju tog industrijskog grada još 50-ih je otvoren tzv Afrički Lavlji Safari, te smo mi novi Kanadjani, Potencijalni Kanadjani i gradjanin Kvebeka pošli da plaćajući ulaznice podržimo tu instituciju. I mogu reći da je vredelo svake parice! Upozorili su nas još pre nego što smo krenuli da ne ulazimo u safari park kolima pošto majmuni imaju običaj da "uzimaju suvenire" sa automobila, te smo odlučili da kroz park prodjemo autobusom. Prvo smo pogledali svakodnevni ritual kupanja slonova u jednom od mnogobrojnih jezera u parku. Potom smo obišli park i uživali u blizini zveri. A onda smo se vozili vozom kroz "močvaru", pa brodom po najvećem parkovskom jezeru.... U Parku imaju inekoliko "atrakcija" tipa lekcija o pticama grabljivicama, papagajskog programa i treninga slonova. Ma 100% uživancija! A životnjke su super. Samo mi nije jasno što se park zove "Lavlji" pošto lavovi nisu ostavili nikakav specijalan utisak na mene.