Gloria Estefan

Sedim tako pre neko veče radeći ništa, kad me prekinu telefon: moj prijatelj Quncy ima nećaka koji radi u Kazinu "Rama" i dobio je ekstra karte za koncert Glorije Istefan i Majami Saund Mašin. OK, što da ne. Još jedna razlog za ne odbijanje je bio to što Kvinsijev nećak uistvari radi u restoranu Rame...
I tako se mi pokupimo juče popodne i krenemo put Rame.
Postoji tu nekoliko detalja koji su kao bitni za priču.
U Kanadi su cene u prodavnicama i drugde ispisane u vrednostima pre poreza, tako da kada dođeš na kasu, suma koju si pripremio ti nije dovoljna za plaćanje računa, osim ako nisi u glavi dodao i iznos poreza. I posle dve i po godine ponekada se upecam na cenu koja je istaknuta! I to su nekakva dva poreza koji se plaćaju na gotovo sve osim hrane i svuda osim u indijanskim rezervatima. (Ups! Oni se ne zovu Indijancima, već Domorodcima. To ti je nešto kao srpski i maternji jezik u Crnoj Gori.). E neko pametan se odlučio da otvori jedan od najvećih Kazina u Ontariju baš u jednom od Native Reservation i tako uštedi silne pare. Dakle, Kasino Rama se nalazi nekih sat i po vožnje van Toronta, severno od Berija. Kompleks je ogroman sa velikim hotelom, nekoliko restorana, Zabavnim centrom, Koncertnom dvoranom i naravno kockarnicom sa svim onim bučnim aparatima. Budući da se nalazi na Indjijanskoj teritoriji, dekorisan je motivima lokalne umetnosti i to je deo koji izgleda pristojno. Sve ostalo je kičasto kao što kockarnica i treba da bude: lažno zlato, grčki hramovi, faraoni...
Deo stalne ponude u kompleksu su i koncerti. Dolaze tu neki razni likovi iz Kanade i našeg južnog suseda, Sjedinjenih država. I ne dolaze samo autsajderi... Mislim, dvorana je ogromna i potrebno je da budeš ime da bi te pozvali da gostuješ u toj nedodjiji a da pritom privučeš i masu gostiju. Eto, uskoro im dolaze Blondie i Diana Ross - sve sa novim plocama i kasetama, materijalima ili već kako.
A ta Glorija Istefan mi je ostala u sećanju još iz davnih 80-ih kada sam u tada popularnom pop-rok magazinu "Džuboks" pročitao da je ona "naše gore list" i da se ustvari zove Slavica Stefanović! Da je pokojna, Gloria Estefan bi se prevrtala u grobu zbog te notorne gluposti, ali eto. Tako je ona izazivajući nacionalni ponos u meni uneta u moj hard drive i postala read only. Mislim , latino muzika nije nikada bila nešto preterano popularna u zemlji Srbiji (priznati moram, to je jedan od razloga zašto sam ja odlučio da se iselim) tako da ne bi bilo teško izbrisati je iz sećanja da nije bilo tog radikalskog dela moje persone. U Amerikama je drugačija priča. Kao prvo: gotovo u svim zemljama Latinske Amerike govore i slušaju španski jezik i špansku muziku. Kao drugo: polovina Sjedinjenih država je preplavljena Latinima (tako ih ovde zovu) koji jesu ilegalni ali su veoma bučni kada se radi o muzici, salsi... Kao treće: u Torontu ih ima ne-zna-im-se-broj. Dakle, ogromno tržište za Slavicu i njene trubače i dobošare. Tako je ona i opstala 25 godina na "estradi" pevajući latinima i ostalima na špankom i engleskom gomilu hitova i drugih popularnih i dosadnih pesama. Nisam ni znao da znam toliko istih!
I, da nije bilo onog detalja o pozivnici za večeru u Raminom restoranu, možda bih i preskočio ceo kulturni dogadjaj. A klopa je bila super!!! Kineska blaga supa sa tofuom i lukom, pa knedle sa krabama, pa ljuta i slatka piletina, pa govedina sa mentom, pa hong-kongška testenina, pa riža, pa neko silno povrće, pa spring-rolne, čaj od jasmina, voće...
Nego da rezimiram: Ako se neko pitao gde je i šta radi Glorija Istefan, neka odahne. Zena je živa, zdrava i dobro je. Sprema novi film, a uživo peva jednako dobro kao i na diskovima. Koncert koji je održala je bio super, muzičari su joj bili fantastični, a plesači 'nako. Nije ni čudo što je toliko godina u show bizzu: vesela je, duhovita, spontana. Dakle, toplo preporucujem.